Na današnji dan 1903. godine rođen je Džordž Orvel
2012-06-25 10:31:00
Džordž Orvel je rođen pod imenom Erik Artur Bler, 25. juna 1903. u Indiji u selu Motihari kraj nepalske granice. Stekao je slavu romanima, među kojima se posebno ističu „Životinjska farma“ i „1984“, kritikama, političkim i literarnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista 20. veka
Rastao je kao mrzovoljan, povučen, ekscentričan dečak, a sve nesreće ovog perioda opisao je u posthumno objavljenoj autobiografiji. Dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj, Velington i Iton. Prvi semestar proveo je na Velingtonu, ali se potom prebacio na Iton, gde je studirao u periodu između 1917. i 1921. Neki navode da je bio izuzetan student, dok drugi tvrde potpuno suprotno. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac i na Itonu izučava britanske pisce. Ne interesuje se previše za nauku pa završava sa slabim uspehom, nije osvojio stipendiju za univerzitet, pa je morao da prekine sa daljim zvaničnim obrazovanjem i zaposli se. Stupa u indijsku imperijalnu policiju. Služi u Burmi pet godina, a onda napušta službu. Ovde su uočena prva moguća neslaganja sa sistemom. Imperijalna vlast i njeni metodi su ga duboko razočarali, a svoja iskustva i stavove o njoj izneo je u romanu „Burmanski dani“ i u dve fantastične autobiografske priče „Ubijanje slona“ i „Vešanje“. Napustio je policiju i izvesno vreme radio kao lučki radnik u Burmi, da bi se 1927. godine vratio u Englesku. Odmah po povratku proglasio je sebe anarhistom i to je činio nekoliko narednih godina; tokom 1930-tih, počeo je sebe smatrati socijalistom, premda je bio previše slobodouman da bi napravio i naredni korak i postao komunista. Posvećuje se pisanju. U proleće 1928. godine preselio se u Pariz, opet u nadi da će moći da živi kao honorarni pisac. Ipak, to mu ni ovoga puta nije pošlo za rukom, pa je morao da se izdržava kao perač sudova u hotelima i restoranima. Godine 1929, bolestan i bez para, vratio se u London, a svoja iskustva iz ovog perioda kasnije će opisati u romanu „Niko i ništa u Londonu i Parizu“. Tada uzima pseudonim Orvel i sva svoja buduća književna dela potpisao je pod pseudonimom, mada su nepoznati motivi koji su ga podstakli na njegovu upotrebu.
Krajem 1936. odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. Borio se na frontovima Aragon i Teruel i dobio čin potporučnika. Na ovom potonjem teško je ranjen u grkljan, što će trajno uticati na njegov glas. Orvelu su izneverena iščekivanja i on se sukobljava sa režimom. Iz Španije je morao da pobegne, jer su komunisti želeli da ga ubiju. Šest meseci se oporavljao u Maroku. U ovom periodu 1938. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku.
Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, postao je šef Indijskog servisa Bi-Bi-Sija, a s namerom da se podstaknu Indijski interesi u ratu. Britansko Ministarstvo rata kasnije će mu poslužiti kao model za Ministarstvo istine u romanu „1984-ta“. Usvaja sina, Ričarda 1944, kada je završio roman „Životinjska farma“, koji je objavljen u Engleskoj 17. avgusta 1945, a u SAD 26. avgusta 1946. godine. Sa ovim romanom, Orvel je po prvi put u karijeri stekao svetsku popularnost.
Godinu dana kasnije mu umire supruga tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, loše se oseća i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko sumoran.
Umire 21. januara 1950.
Rastao je kao mrzovoljan, povučen, ekscentričan dečak, a sve nesreće ovog perioda opisao je u posthumno objavljenoj autobiografiji. Dobio je stipendiju za dve najprestižnije škole u Engleskoj, Velington i Iton. Prvi semestar proveo je na Velingtonu, ali se potom prebacio na Iton, gde je studirao u periodu između 1917. i 1921. Neki navode da je bio izuzetan student, dok drugi tvrde potpuno suprotno. Već kao dečak je odlučio da će biti pisac i na Itonu izučava britanske pisce. Ne interesuje se previše za nauku pa završava sa slabim uspehom, nije osvojio stipendiju za univerzitet, pa je morao da prekine sa daljim zvaničnim obrazovanjem i zaposli se. Stupa u indijsku imperijalnu policiju. Služi u Burmi pet godina, a onda napušta službu. Ovde su uočena prva moguća neslaganja sa sistemom. Imperijalna vlast i njeni metodi su ga duboko razočarali, a svoja iskustva i stavove o njoj izneo je u romanu „Burmanski dani“ i u dve fantastične autobiografske priče „Ubijanje slona“ i „Vešanje“. Napustio je policiju i izvesno vreme radio kao lučki radnik u Burmi, da bi se 1927. godine vratio u Englesku. Odmah po povratku proglasio je sebe anarhistom i to je činio nekoliko narednih godina; tokom 1930-tih, počeo je sebe smatrati socijalistom, premda je bio previše slobodouman da bi napravio i naredni korak i postao komunista. Posvećuje se pisanju. U proleće 1928. godine preselio se u Pariz, opet u nadi da će moći da živi kao honorarni pisac. Ipak, to mu ni ovoga puta nije pošlo za rukom, pa je morao da se izdržava kao perač sudova u hotelima i restoranima. Godine 1929, bolestan i bez para, vratio se u London, a svoja iskustva iz ovog perioda kasnije će opisati u romanu „Niko i ništa u Londonu i Parizu“. Tada uzima pseudonim Orvel i sva svoja buduća književna dela potpisao je pod pseudonimom, mada su nepoznati motivi koji su ga podstakli na njegovu upotrebu.
Krajem 1936. odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. Borio se na frontovima Aragon i Teruel i dobio čin potporučnika. Na ovom potonjem teško je ranjen u grkljan, što će trajno uticati na njegov glas. Orvelu su izneverena iščekivanja i on se sukobljava sa režimom. Iz Španije je morao da pobegne, jer su komunisti želeli da ga ubiju. Šest meseci se oporavljao u Maroku. U ovom periodu 1938. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku.
Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, postao je šef Indijskog servisa Bi-Bi-Sija, a s namerom da se podstaknu Indijski interesi u ratu. Britansko Ministarstvo rata kasnije će mu poslužiti kao model za Ministarstvo istine u romanu „1984-ta“. Usvaja sina, Ričarda 1944, kada je završio roman „Životinjska farma“, koji je objavljen u Engleskoj 17. avgusta 1945, a u SAD 26. avgusta 1946. godine. Sa ovim romanom, Orvel je po prvi put u karijeri stekao svetsku popularnost.
Godinu dana kasnije mu umire supruga tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, loše se oseća i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko sumoran.
Umire 21. januara 1950.
Krajem 1936. odlazi u Španiju da izveštava o građanskom ratu, koji je izbio između fašista i republikanaca. Borio se na frontovima Aragon i Teruel i dobio čin potporučnika. Na ovom potonjem teško je ranjen u grkljan, što će trajno uticati na njegov glas. Orvelu su izneverena iščekivanja i on se sukobljava sa režimom. Iz Španije je morao da pobegne, jer su komunisti želeli da ga ubiju. Šest meseci se oporavljao u Maroku. U ovom periodu 1938. oboleva od tuberkuloze i zimu provodi u Maroku.
Počinje Drugi svetski rat i Orvel želi da se bori protiv fašista kao i u Španiji, ali ga proglašavaju nesposobnim za vojsku. Radi kao novinar, postao je šef Indijskog servisa Bi-Bi-Sija, a s namerom da se podstaknu Indijski interesi u ratu. Britansko Ministarstvo rata kasnije će mu poslužiti kao model za Ministarstvo istine u romanu „1984-ta“. Usvaja sina, Ričarda 1944, kada je završio roman „Životinjska farma“, koji je objavljen u Engleskoj 17. avgusta 1945, a u SAD 26. avgusta 1946. godine. Sa ovim romanom, Orvel je po prvi put u karijeri stekao svetsku popularnost.
Godinu dana kasnije mu umire supruga tokom operacije. Seli se na ostrvo Juru na škotskoj obali. Tamo piše roman „Hiljadu devetsto osamdeset četvrta“. Klima na ostrvu šteti njegovom zdravlju, loše se oseća i zbog toga je po njegovom sopstvenom priznanju roman toliko sumoran.
Umire 21. januara 1950.
